Podrška

PPPS

Podrška žrtvama - šta je to?

Prema definiciji, podrška žrtvama (victim assistance) uključuje, ali nije ograničena na prikupljanje podataka o žrtvama, hitnu i produženu medicinsku pomoć, fizikalnu rehabilitaciju, psihološku podršku i socijalnu reintegraciju, zakone i javne politike kojima se obezbeđuje potpuna i ravnopravna integracija i uključenost preživelih žrtava, njihovih porodica i zajednica u društvo.

Definicija

Države potpisnice Sporazuma o zabrani mina su se usaglasile u pogledu sledeće definicije žrtve: "oni koji su, bilo individualno ili kolektivno, pretrpeli fizičku, emotivnu i psihološku povredu, ekonomski gubitak ili značajno narušavanje njihovih fundamentalnih prava usled delovanja ili nesrećnih slučajeva vezanih za upotrebu mina”. Ovo uključuje sve one koji su povređeni, ubijeni dejstvom mina, njihove porodice i ugrožene zajednice.

Prema definiciji stvorenoj za potrebe Konvencije o kasetnoj municiji, „žrtve“ podrazumevaju „lica koja su stradala ili pretrpela fizičku ili psihološku povredu, ekonomski gubitak, društvenu marginalizaciju ili bitno umanjenje ostvarivanja svojih prava kao posledicu upotrebe kasetne municije. One podrazumevaju lica koja su pretrpela direktne posledice od upotrebe kasetne municije, zajedno sa njihovim ugroženim porodicama i zajednicama.“ (Konvencija o kasetnoj municiji, Član 2, Definicije, paragraf 1).

Pored same fizičke traume, žrtve mina doživljavaju teškoće u kontekstu društvenog prihvatanja, zapošljavanja i ostvarivanja svojih prava. Preživele žrtve mina, kao i ostale osobe sa invaliditetom su među najugroženijim grupama u svakom društvu. Finansijska podrška ovom segmentu, kao i sami programi podrške i dalje su nedovoljni i neadekvatni, uz neznatan broj izuzetaka od ovog pravila na globalnom nivou.

Države potpisnice su u obavezi da obezbede podršku žrtvama uključujući medicinsku zaštitu, rehabilitaciju i psihološku podršku, kao i da omoguće društvenu i ekonomsku inkluziju.

Države potpisnice moraju da razviju nacionalni akcioni plan za implementaciju aktivnosti podrške žrtvama i da odrede na nacionalnom nivou kontakt-osobu (focal point) u okviru vlade za koordinaciju svih pitanja koja su u domenu ovog člana Konvencije. U svom radu, države moraju da se konsultuju sa preživelim žrtvama, kao i organizacijama koje se bave ovom problematikom.

Potrebe preživelih žrtava

(deo saopštenja za medije povodom Konferencije o podršci žrtvama, Beč, 8. april 2010)

Preživele žrtve mina i kasetnih bombi širom sveta i dalje nemaju adekvatan pristup uslugama koje bi im omogućile njihova osnovna ljudska prava. Oni i dalje, posebno u udaljenim oblastima, pate ne samo zbog fizičkih povreda, već i zbog ekstremnog siromaštva. Dugoročna podrška žrtvama treba da bude prioritet u razvojnim planovima i planovima za smanjenje siromaštva, izjavio je Firoz Ali Alizada, predstavnik Međunarodne kampanje za zabranu mina, zadužen za implementaciju sporazuma.

Ekonomska inkluzija preživelih žrtava i osoba sa invaliditetom je pitanje ljudskih prava. Ona zahteva eliminaciju diskriminacije u društvu uopšte, a posebno u sferi rada i zapošljavanja. Inkluzija mora da uključuje fizički pristupačno okruženje, radno osposobljavanje, izgradnju kapaciteta i širenje svesti među poslodavcima, kao i projekte za ekonomsko jačanje na lokalnom nivou u cilju stvaranja efektivne promene u životima preživelih žrtava i osoba sa invaliditetom.

Države imaju niz dopunjujućih obaveza u sklopu Sporazuma o zabrani mina, Konvencije o kasetnoj municiji i Konvencije o pravima osoba sa invaliditetom. Bolje planiranje i koordinacija će omogućiti i veću efikasnost u ispunjavanju ovih obaveza.

Novi sporazum, kojim se zabranjuje kasetna municija, a koji stupa na snagu 1. avgusta 2010. godine uključuje po prvi put nove odredbe koje se odnose na podršku žrtvama. Ovaj sporazum, zasnovan na desetogodišnjem iskustvu Sporazuma o zabrani mina, postavlja visoke standarde na tom polju i nalaže državama obavezu da obrate pažnju na glasove koji dolaze iz zajednica ugroženih minama i kasetnim bombama.